Moja najbolja Nova godina - anketa Nova godina 2021

Sve ponude za doček nove godine u Beogradu

Nova godina Beograd 2021
Kao i uvek, Nova godina nam ostaje najčešće u lepom sećanju. Manje je onih ružnih. Doček Nove godine, provodimo u krugu nama dragih osoba. Neki ljudi provode u restoranima, diskotekama, kafanama, neki u svom domu, dok neki obilaze najlepše svetske gradove. Svako Novu godinu doživljava na svoj način, posebno. U predstojeću godinu, ulazimo srećni i nasmejani, ostavljajući za sobom sve ono ružno što nam se desilo.

Svaka Nova godina mi je protekla pretežno isto. Drugarice i ja odlazimo u obližnju diskoteku i tamo provodimo najluđu noć. Slušamo najbolju muziku, igramo i uživamo u velikom društvu. Svake godine isto, vremenom dosadi. Krajem 2017. godine, upoznala sam Miloša, sa kojim ubrzo ulazim u vezu. Sve više vremena sam počela da provodim sa svojim dečkom, a sve manje sa drugaricama, što mi je, mogu vam reći, više odgovaralo i prijalo. Miloš se pokazao kao vrlo fin dečko. Postali smo veoma važni jedno drugom. Mogu vam reći da smo postali nerazdvojni. Miloš mi je u septembru 2018. godine, predložio da za doček 2019. godine, otputujemo. Ta ideja mi se činila sjajnom. Ionako smo tokom cele godine bili prezauzeti poslom, i on, i ja, to bi nam dobro došlo, pomislila sam. Odlučili smo da naša destinacija bude Pariz. Već tada, u septembru, počela sam da pravim plan našeg putovanja. Nećemo ostati dugo u Parizu, to je svega tri dana, moramo obići što više toga. Tada smo se dogovorili da doček Nove godine ne provedemo u diskoteci ili u restoranu, već da šetamo po ovom romantičnom gradu. Prezauzeti poslom, decembar je brzo došao. 30. 12. 2018. smo otputovali u Pariz. Odmah smo krenuli sa obilaskom grada. Sve je izgledalo tako čarobno. Grad je bio fenomenalno ukrašen, prava bajka! Ne sluteći kakva će tek bajka taj grad postati! 31. uveče, spremili smo se i polako krenuli u šetnju. Svuda je bila muzika, veselje. Miloš i ja smo odlučili da kupimo topao čaj i kestenje, od uličnih prodavaca i uživamo u lepoti ovog grada. Kada se časovnik otkucavao ponoć, našli smo se upravo pored Ajfelovog tornja. Na trenutak sam se okrenula i videla Miloša kako kleči. Nisam znala šta se dešava. Izvadio je kutijicu i otvori, usledilo je pitanj:e „Da li želiš da se udaš za mene?“ Bila sam u šoku, od sreće sam počela da plačem, odgovorila sam glasno: „DA“ i skočila mu u zagrljaj. Tada je nebo bilo preplavljeno vatrometom. Sve je bilo bajkovito. Mislila sam da sanjam. Od sreće, nisam prestajala da plačem. Nakon ovoga, otišli smo u restoran i proslavili našu veridbu. Upravo tada, kada smo seli u restoran, ja sam imala veliko iznenađenje za Miloša. Predala sam mu kovertu u kojoj se nalazilo pismo. Miloš me je začuđeno gledao. Kada je otvorio pismo, na njemu je pisalo: „Postaćeš tata“. Da, tako je bilo. Izabrala sam baš 31. 12. da saopštim Milošu da ćemo postati roditelji, isto kao što je i on izabrao ovaj datum da me zaprosi. To je bila naša najlepša Nova godina! Sada imamo našu bebu, dobili smo sina Nemanju. Radujemo se dočeku Nove godine, jer smo sada u većem broju. Uživajte u ljubavi!
Ksenija
Moja najbolja Nova godina - anketa - Nova godina 2021

Biću iskren, svaka Nova godina mi je bila pretežno ista. Beogradski splavovi, muzika, društvo. Stvarno je svake godine bilo ludo i nezaboravno. Međutim, sve je to više za mlađe, ja sam već u godinama kada bi trebalo da promenim navike (smeh). 2019. godinu, nisam nikako želeo da dočekam kao svake godine. Već sam bio 3 godine sa Tamarom u vezi i želeo sam da više vremena provedem nasamo sa njom. Predložio sam joj da otputujemo na Kopaonik, što je ona rado prihvatila. Organizovali smo smeštaj i otputovali 29. decembra. Doček Nove godine smo odlučili da provedemo uz tihu muziku u apartmanu, laganu večeru koju smo poručili iz obližnjeg restorana, dobro vino. Tako je i bilo. Preko dana smo skijali i šetali, a doček smo proveli vrlo romantično. Nakon večere, upalili smo film i pili vino do ranjih jutarnjih časova. Verovali ili ne, ovo je za mene bila najbolja Nova godina. Bilo mi je potrebno da provedem ovakav odmor. Takođe, da malo nasamo budem sa svojom devojkom. Lepo smo se odmorili i uživali. Ostali smo 7 dana. Posle ovog odmora, bili smo spremni za nove zadatke koji su nas čekali na poslu.
Filip

Nikada nisam volela da izlazim za Novu godinu. Nisam bila osoba koja voli izlaske, noćni provod i pijanke. Ja sam više za kućnu varijantu, slavlje Nove godine sa 2, 3 drugarice. Pretežno gledamo neki dobar film i spremamo špagete ili picu, uživamo. Ova Nova godina je bila mnogo drugačija. 31. 12. 2018. moja sestra Sandra je rodila predivnu devojčicu Nevu. Zet Mihajlo je organizovao za 31. uveče slavlje povodom ovog događaja. Slavlje je bilo fenomenalno. Nova godina i Nevino rođenje su se spojili u jedno. Bilo je fenomenalno. Slavili smo do jutra. Od tada, na Novu godinu gledam iz drugog ugla. Neva mi je donela neku čaroliju i magiju. Sada se praznicima radujem mnogo više nego pre. Sada se takođe, mnogo radujem, jer je za 31. 12. 2019. zakazano Nevino krštenje, kao i prvi rođendan. Ove godine nas čeka troduplo slavlje. Nova godina, krštenje i prvi rođendan. Neva je zaista donela mnogo radosti u našu porodicu. Mogu reći da je 2019. godina bila najbolja Nova godina. Ne sumnjam da će ova Nova godina biti još bolja. Hvala Nevi što je došla na ovaj svet i napravila od mene pravog veseljaka. Nisam znala da ovako umem da se veselim i uživam. Ni izlasci mi sada ne padaju teško. Nadam se da će nam se za doček 2021. godine pridružiti još jedna beba. Nadam se da će ovo čitati moja sestra (smeh). Bebe su zaista radost. Možda možemo da očekujemo da se 31.12.2020. rodi još jedna beba i tako ponovo imamo duplo slavlje u porodici! To bi bilo sjajno!
Maša
Moja najbolja Nova godina - anketa - Nova godina 2021

Period oko dočeka Nove godine je najlepše doba u godini, jer se tada svi još više zbližimo, širimo ljubav i pozitivnu energiju, volimo jedni druge i delimo sreću i radost. Negde već oko petnaestog decembra iznosi se jelka sa tavana, a pored jelke i lampice, sijalice i raznovrsni ukrasi. Ulična rasveta se uveliko postavlja, ukrašavaju se izlozi radnji i kafića. Sve je nekako razdragano i veselo i ljudi se smeju i raduju. Jure i žure po prodavnicama ne bi li kupili poklone za svoje najdraže i najmilije. Odbrojavaju dane do praznika i kratkog predaha od posla, škole i drugih obaveza.

U mom slučaju, novogodišnji i božićni praznici su vreme koje se najčešće provodi u krugu porodice i sa najdražim prijateljima. Kada su odabrane osobe sa nama, više i nije toliko važno gde ćemo se okupiti i dočekati Novu godinu. Do sada, bilo je različitih varijanti proslava i svaka je na svoj način bila posebna, a zahvaljujući dragim slikama i divnim uspomenama ni jedna od njih neće biti zaboravljena.

Zaista je težak zadatak izdojiti jednu u moru prelepih novogodišnjih noći, ali beskrajna doza energije jednog neverovatnog čoveka presudila je da to bude baš doček 2017. godine. Naime, te divne večeri, sa najboljim prijateljima sam željno iščekivala svog omiljenog pevača da se pojavi na gradskom trgu u Novom Sadu, a to je neverovatni Zdravko Čolić. Ni sada, nakon skoro tri godine, ne mogu da pronađem adekvatne reči kojima bih opisala radost u srcu i osmeh na mom licu kada nas je pozdravio i zapevao.
Predivne pesme su se nizale, a veseli ljudi oko mene su uživali u ritmu Čolinih hitova i odličnoj hrani koja se služila na ulici. Toliko pozitivne energije, harizme i dobre muzike na jednom mestu, čini mi se da je veoma teško naći. I dan danas kada čujem njegovu pesmu “Prolaze neke slike”, rado se u mislima vratim na tu prelepu novogodišnju noć.

Kako su muzika i ples glavni pokretači u mom životu, Čolina energija i pesme koje obožavam su presudile da baš taj doček Nove godine bude proglašen najboljim.
Slavica
Moja najbolja Nova godina - anketa - Nova godina 2021

31. decembar, davne 1996., deseti sprat u zgradi na Karaburmi. Tada se Karaburma još nije toliko izgradila, kao što je to slučaj danas. Mi, u našem okićenom i svetlucavom stanu od 30 kvadrata, čekamo prijatelje da dodju nakon ponoći i proslave ostatak večeri sa nama. Bila je to jaka zima, hladna i poprilično snežna. U početku mi se ta ideja nije baš dopadala, bilo mi je tek 26, mojoj supruzi 23 i 6 meseci braka. Dvoje mladih sami uoči dočeka. Mislio sam da će nam biti dosadno, da ćemo provesti veče kao moji roditelji, uz tv i masno pečenje a onda već u 12 i 20 spavanje. Ja nisam želeo takav doček, ali sam primetio da je Jelica, moja supruga, poprilično uzbudjena i bilo mi je drago zbog toga. Postavila je trpezu za nas dvoje i unapred pripremila tanjire za goste, da samo doda kada dodju. Nestala je u našoj spavaćoj sobi na sat vremena i kada je iz nje izašla, zastao sam na trenutak i grabio vazduh. A ona u dugačkoj crvenoj haljini, golih ramena, dugu crnu kosu zategla u pundju i blaga šminka. Predamnom je stajala najlepša žena na svetu, a ja sam u tom trenutku bio najsrećniji čovek na svetu. I tada sam shvatio da će ovo veče biti svakakvo samo ne dosadno.
Ispijali smo vino, slušali muziku, plesali dok je išla ,,naša" pesma i kao za tren oka sat otkucava ponoć.
Čestitam joj novu godinu i želim da svake naredne bude pored mene. Ona je meni čestita rečima: Bićemo oboje uz tebe, primećujem da drži ruke na svom stomaku.

Prijatelji na kraju nisu ni došli jer su se zapili, a meni je bilo neobično drago zbog toga, jer sve sto sam želeo je da zagrlim svoju Jelicu i da biramo muška i ženska imena za bebu, dok na radiju peva Šobić. Negde pred zoru smo zaspali. Svaka Nova godina nakon te je bila veselija, bučnija, brojnija jer nas je bilo troje, ali ovu ipak izdvajam kao najlepšu, jer taj osećaj kada sam saznao da ću postati otac i danas ne umem rečima da opišem.
Bojan

Moja najbolja Nova godina je bila na Vlasini, sa društvom. Čini mi se da beše 2016...da, 2016. Iznajmili smo malo veću vikendicu jer nas je bilo dosta, sećam se da je i zima bila baš jaka bilo je puno snega i imali smo problem sa grejanjem i mokrim drvima. Ali to nije uspelo da utiče na naš provod. Nismo gledali na sat, nije nas zanimalo koje je doba dana, bilo nam je bitno da smo svi skupa i da se zabavljamo. A nama, devojkama je odgovaralo i to što nema šminkanja, visokih potpetica i uskih haljina...sve u svemu, uglavnom mi bude bolji provod u tako opuštenijoj varijanti, daleko od grada i cele te gradske gužve.
Ivana

Najbolja Nova godina mi je bila ova poslednja, u jednom beogradskom restoranu. Pronašla sam idealnu haljinu za tu priliku, baš onakvu kakvu već duže priželjkujem. Imala sam zakaznu šminku i frizuru. Ne pamtim kada sam poslednji put Novu godinu slavila tako van kuće, na nekom svečanijem mestu i želela sam da maksimalno udovoljim sebi. Da sve bude još bolje, to veče je upotpunio i jedan verenički prsten. Dečko me je zaprosio malo pre ponoći uz obrazloženje da želi da u Novu godinu udjemo kao verenici, a ne momak i devojka. Ovu Novu godinu sada provešćemo kod kuće, jer sam u drugom stanju...
Iskra

Meni je svaka Nova godina najbolja, uvek sam negde sa ortacima i uvek je to neka opuštena bleja. Ne volimo svečane večere, neudobna odela i kravate koje guše, pa radije izaberemo da ostanemo u nečijem stanu ili iznajmimo ukoliko nekome od nas nije slobodan. Klopa i piće, neretko dodju tu i neke devojke, sam biraš muziku koju želiš da slušaš, šta ćeš lepše.
Deajn

Ja sam svoju najbolju Novu godinu provela sa mužem na Kubi i sve bih dala da mogu da je ponovoim. Deca su nam već velika i svako ide svojim putem, organizuje se sa svojim društvom ili partnerima, mi smo im već dosadni. A kako suprug i ja stvarno mnogo radimo preko cele godine, novogodišnji praznici su nešto što volimo da provedemo u miru i tišini, bez gostiju, bez žurbe, bez galame. A ja i nisam neki ljubitelj zime i snega, pa planine zaobilazim u širokom luku. Provela sam 2017. sa koktelom u ruci, knjigom na nogama, uz zvuke mora i zrake sunca i najviše bih volela da može svaka Nova godina da mi bude takva..
Milena
Moja najbolja Nova godina - anketa - Nova godina 2021

Vratila sam se u svoj rodni grad prošle godine, nakon 6 godina i tu sam, sa svojim roditeljima, bakom i dekom provela svoju najbolju Novu godinu. Doček 2019. .odine Jer svuda je lepo, ali tamo gde ti je porodica je najlepše.
Jelena

Kada me pitaju da kažem koji je bio moj najbolji doček Nove godine, ja uvek kažem isto - Nova godina na vojvođanskom salašu, uz pregršt pića, velikog izobilja hrane i uz zvuke tamburaškog sastava koji je baš znao da pogodi svaku pesmu. Atmosfera na salašu je bila kao iz Čoline pesme koja počinje, ’’jedne proste vojvođanske zime, na salašu prijatelja mog...’’Padao je sitan sneg celu noć i formirao je beli pokrivač tek toliki da ne dočekamo Novu godinu bez snega. U kaminu su pucketala suva drva, širila toplotu i nekako doprinela celoj prazničnoj atmosferi. U vazduhu se širio miris kuvanog vina, pomešan sa ženskim parfemima i nekako su svi odisali srećom i sa nestrpljenjem čekali da se kazaljke na satu poklope i da svi zajedno dočekamo Novu godinu. Dok smo oblačili kapute i trčali napolje da nazovemo svoje najbliže koji nisu sa nama te večeri i poželimo najlepše želje sneg je počeo još jače da pada i zatrpava velikim pahuljama. Mislim da je doček Nove godine na salašu odličan izbor i za mlade ljude željne nekog novog iskustva i za starije koji žele mirniji tip dočeka jer vojvođanski salaši zaista imaju bogatu ponudu za sve. Posebno kod odlaska na salaš bih izdvojila prazničnu atmosferu koja se oseća u vazduhu i nekako te tera da se osećaš posebno u toj novogodišnjoj noći. Ovo iskustvo sigurno spada u iskustva koja bih sigurno ponovila jer zaista je lako prepustiti se svim čarima koje sa sobom nosi salaš.
Ana

Definitivno najbolji doček Nove godine mi je bio kada sam sa devojkom i najboljim prijateljima rezervisao sto u jednom prestoničkom, poznatom hotelu. Mislim da su Nove godine u Beogradu u samom vrhu po ekskluzivitetu u celoj Evropi i da svake godine imaju sve bolje ponude. Zaista ako želite luksizni doček Nove godine nemojte žaliti pare, rezervišite na vreme i provod je zagarantovan. Hotel se pobrinuo da ima dovoljno hrane i pića, pradle su se često dopunjavale, a profesionalno osoblje je brzo donosilo piće. Bend se poprinuo za dobru atmosferu i zaista niko nije sedeo na svom mestu, svi su igrali i ludo se zabavljali. Čak su posle ponoći, kada smo dočekali Novu godinu, služili tortu. Naravno nikom nije bilo do torte, ali je to zaista lep gest, mojoj devojci se to baš svidelo. Atmosfera u hotelu za doček Nove godine je vrhunska i vidite kako se osoblje trudi da Vam ispuni sve zahteve, a sama sala je toliko sređena i specijalno dekorisana, da iako niste nekog prazničnog raspoloženja ovde će se to promeniti čim kročite. Nećete ostati imuni na taj raskoš, verujte mi. Ako se pitate kakva će biti muzika, odgovor je za svakog ponešto, od domaćeg popa i roka, preko evergrina pa sve do narodnjaka bez kojih se ne može zamisliti slavlje povodom Nove godine. U ponoć su nas razgalili trubači i doprineli vrhuncu veselja i praznične euforije. Kada razmislim o svemu to je definitvno doček Nove godine koji bih ponovio jer smo se zaisto odlično proveli svi za stolom.
Viktor

Najjači doček Nove godine ikada je definitivno bio prošle godine. Slavio sam sa društvom u jednom beogradskom klubu, a svi znamo koliko su beogradski klubovi dobri. Inače izlazim redovno, više puta u toku nedelje, a pogotovo vikedom, tako da logično je bilo da ću i Novu godinu proslaviti u svom omiljenom klubu. Čim su počele reklame za doček, društvo i ja smo odmah rezervisali naša mesta. U sklopu rezervacije smo dobili najbolji separe u klubu, jer smo bili brzi, a i nismo žalili za novcem. Takođe dobili smo i flašu ekskluzivnog pića i neograničeno piće u toku večeri, ali smo mi tokom cele večeri naručivali flaše naše omiljene vodke, koje su uvek stizale brzo, u kiblama punim leda. Na početku noći DJ je puštao malo laganiju muziku, dok se masa nije zagrejala. Atmosfera se lagano zahuhtala, pa je i DJ počeo da pušta sve bolju i bržu popularnu elektronsku muziku. Ljudi su bili veseli i dobro raspoloženi i svi smo đuskali do ranih jutarnjih časova. Sledeći doček definitivno slavim isto ovako i nadam se da će biti bolji od prethodnog.
Marko

Treću godinu za redom, sa ekipom iz Novog Sada dolazim u Beograd da proslavim Novu godinu. Ta vrsta noćnog provoda koju Beograd nudi prosto je zarazna, jer ne znam kako drugačije da opišem tu želju da baš u prestonici moram dočekati najluđu noć. Moram priznati da su mnogi oko mene bili skeptični kad sam im prepričavao kako sam se proveo prethodnih godina. Međutim, demantovao sam ih fotografijama sa splavova, u društvu lepih žena. Tada su i najsumnjičaviji poželeli da mi se pridruže. Nemam nikakve bojazni da će i ovog 31. 12. biti fenomenalno. Dolazi nas desetak, od toga više muškaraca nego devojaka. Kao i uvek, večito smo u deficitu.

Rezervisali smo sto u jednom od beogradskih klubova u kojim nastupa naš omiljeni di-džej. Pre toga planiramo da obiđemo kafiće u centru i “prozujimo” po gradu. Rezervisali smo i smeštaj tako da posle provoda ne moramo da žurimo kući. Nalazimo se sa ekipom sa kojom smo se upoznali prošle godine, a među njima je i jedna Sara. Možda ove godine budem imao više sreće nego prethodnih. Ostali smo u kontaktu ali ništa više od toga. Novogodišnja noć je moja šansa. Jedva čekam da se iskrcamo iz automobila, presvučemo i krenemo u avanturu. Obožavam taj grad jer su ljudi, čini mi se, mnogo opušteniji od Novosađana (neka mi ne zamere sugrađani – u pitanju je subjektivna procena). Treba doživeti atmosferu beogradskog noćnog života koji je poznat daleko van granica naše zemlje. U novogodišnjoj noći ta atmosfera definitivno kulminira, naročito u klubovima. Ništa manje “ludo” nije ni na splavovima. Teško je za jedno veče obići sva mesta na kojima želim da budem tako da sam se i ove godine svesno morao odreći sjajnog kafanskog provoda i savršeno kusnih jela ispod sača. Društvo je glasalo drugačije. Morao sam biti parlamentaran. Odlučili smo se za sledeću kombinaciju. Prvo klopa u mediteranskom restoranu, zatim piće – dva, u lokalnim pabovima, šetnja kroz centar ( drugar se nada da će do tada već upoznati srodnu dušu) pa odlazak u klub gde smo rezervisali separe. Drugarice su malo negodovale zbog previsokih štikli, na kraju smo ih ubedili da će izdržati i podmitili ih sa nekoliko obećanja i dogovor je pao. Sećam se da smo prošle godine doslovno upali u neki lokal, gde je bila toliko dobra atmosfera da nam se nije išlo nigde dalje. Neki potpuno lud tip, te večeri stajao je za šankom i piskarao nešto u blokčić, dok je oko njega kafić "goreo” od provoda. Izgledao je kao tajni agent u svem tom haosu. Iz čiste radoznalosti častili smo ga pićem, a on nam se pridružio za stolom. Iz razgovora smo saznali da je došao iz Pariza da u Beogradu dočeka Novu godinu sa devojkom ali je ona morala da se hitno vrati za Francusku, a on je odlučio da ipak ostane i proveri da li je istina da je beogradski doček jedan od najboljih u Evropi. Čovek je inače pisac naučne fantastike i te večeri je beležio neke nove delove svog romana. Rado je prihvatio poziv da sa nama pođe dalje, te smo zajedno ostali do ranih jutarnjih sati. Ispratili smo i delić koncerta u centru grada, u ponoć odgledali vtaromet i posle čestitanja uputili se do splavova. Francuz je bio posebno oduševljen provodom na reci. Nije skidao osmeh sa lica dok se njihao u zvuke naših izvođača čiju nijednu jedinu reč nije razumeo. Cele večeri je ponavljao koliko su lepe devojke u Srbiji da nisu ni blizu Francuskinjama, a mi smo ga ubeđivali da nas ugosti u Parizu kako bi se lično uverili u njegove tvrdnje. Vrhunac provod za njega je bio kada mu je na splavu prišla zanosna plavuša i donela mu piće. Na njegovu veliku žalost to je bilo u trenutku kad smo se spremali da krenemo u klub, pa je Francuz birao između nas i plavuše. Krenuo je sa nama, naravno, jer smo ekipa sa kojom je provod zagarantovan. Nije da se hvalim, ali najviše sam se glupirao trudeći se da privučem Sarinu pažnju, svestan da veče odmiče i da nemam puno vremena. Na putu do kluba koji, srećom nije bio daleko, uverili smo se, još jednom, koliko je Beograd lep noću.
Moja najbolja Nova godina - anketa - Nova godina 2021

Ulice su vrvile od fenomenalno raspoloženih ljudi. Od klinaca do onih u zrelim godinama, svi su negde išli, smejući se glasno, dok su iz obližnjih lokala dopirale najrazličitije melodije. Neizbežno fotografisanje ispod ukrasa i te noći bilo je aktuelno, a dominirale su devojke sa najneverovatnijim pozama, koje su, siguran sam, vežbale satima ispred ogledala. Sara se zagonetno smejuljila mojim forama, držeći me “na ledu” dobar deo večeri. U nekom trenutku smo izgubili Francuza koji je zastao da ćaska sa devojkama ispred nekog kafića, pa smo bez njega nastavili dalje. Klub u kojem smo rezervisali sto je bio pun kada smo stigli. Bas je odečno odzvanjao u bubnim opnama. Novi talas euforije nas je obuzeo čim smo kročili unutra. Provod je bio zagarantovan. Pevali smo iz iz sveg glasa dobro poznate hitove, plesali i smejali se. Krenuo sam do toaleta da se osvežim, kad sam čuo poznat glas iza sebe. Okrenuo sam se i ugledao Francuza kojeg smo nekoliko sati ranije izgubili. Presrećan što me vidi (ili se bar meni tako činilo) pozvao me da odemo do šanka. Tamo ga je čekala ona plavuša sa splava. Nisam verovao u ono što vidim. “Nova godina je, sve želje se ostvaruju naročito ako si u Beogradu”, rekao mi je na egleskom sa jakim akcentom. Devojka pored njega ga je grlila oko struka, a ja sam se osetio pomalo usmaljenim. Pogledom sam potražio Saru i odlučio da više ne gubim vreme. Otišao sam do našeg stola, uzeo je za ruku i poveo na podijum. Pred jutro smo svi zajedno otišli na nezaobilazne pljeskavice, a potom do keja da posmatramo reku. Bilo je to jedno od onih jutara Beogradu kad osetiš svu lepotu i ljubav koju taj grad pruža. Sa splavova je i dalje odjekivala muzika, a mi smo krenuli ka smeštaju. Skeptičnima bih poručio dođite i uverite se sami zbog čega je Beograd, broj 1, kada je o novogodišnjem provodu reč.
Petar

Taj decembar nije bio baš najbolji mesec u godini. Izdešavalo se toliko toga, a većinu sam pokušavala da zaboravim. Približavali su se praznici, a ja sam želela samo da se zavučem ispod pokrivača i nestanem. Nervirali su me okićeni izlozi, muzika koja dražila bubne opne, nisam mogla podneti čak ni nasmejane ljude koje sam sada nekim čudom viđala na svakom ćosku. U tom begu od realnosti kakvu nisam mogla da prihvatim, dan pred doček Nove godine, srela sam prijatelja kojeg sam gotovo zaboravila. Bio je to Milan, dečko iz poslednje klupe, osmog tri. Uvek spreman za šalu zbog čega je bio omražen među nastavnicima, a omiljen među nama osmacima. Devojčice su mu se divile, a dečaci su uvek, čini mi se, bili pomalo ljubomorni. Ne znam gde je otišao posle osnovne. Upisala sam gimnaziju i život je krenuo nekim svojim tokom. Oko mene su bili neki drugi dečaci ali u poslednjoj klupi nikad niko tako šarmantan, duhovit i zabavan kao Milan. Nisam često mislila o njemu ali je bio nezaobilazan deo one slagalice koja čini sećanja iz osnovne škole. Sada je stajao preda mnom dvadesetpetogodišnji mladić koga sam prepoznala samo po osmehu. - Ej, pa gde si ti? - Pitao je spontano kao da smo juče zajedno pili kafu. - Evo me, otkud ti? - odgovorila sam pomalo smušeno, misleći u sebi: “Samo si mi ti još falio”. Razgovor je tekao opušteno. Bilo mu je drago što me vidi, rekla bih. U jednom trenutku došli smo i do te, meni omražene, a nezaobilazne teme – gde za doček? Pokušala sam da se izvučem sa nekim uopštenim odgovorom koji sam jedva procedila kroz zube, međutim, on je insistirao da mu kažem gde ću biti. Na kraju nisam imala kud i morala sam da priznam da nemam ništa planirano.
Kao da je sve vreme priželjkivao upravo takav odgovor, ne sačekavši da završim rečenicu, ispali kao iz topa: “Budi spremna sutra u devet, pokupiću te, samo da upišem adresu”. Nisam znala šta me je snašlo dok sam mu ponavljala broj zgrade koji je pažljivo beležio u svoj telefon. Imam super ekipu, idemo na jedno sjajno mesto, a posle ćemo videti gde ćemo. Opušteno, ne brini, uklopiceš se, dovikivao mi je na rastanku, a ja sam nemo stajala na pločniku Knez Mihajlove ne shvatajući šta se zapravo desilo.

Zatvorila sam vrata stana i pokušavala da sastavim sopstvene misli. Iako poprilično izgubljena, za pravo čudo nisam bila više neraspoložena, a neka čudna euforija počela je da treperi u dnu stomaka. Korila sam sebe što sam tako olako pristala da sa nepoznatim ljudima idem ko zna gde, kao neka nesrećnica koja je jedva dočekala da je neko pozove. Tada mi je proletela utešna misao da ću jednostavno pozvati Milana i sve otkazati i vratiti se prvobitnom planu. Tada sam shvatila da nismo razmenili telefone. On će u devet biti ispred zgrade, a ja ne mogu da se pravim da se današnji susret nije dogodio. “Pa ja nema šta da obučem”, bila je sledeća misao koja je protutnjala mojim još uvek konfuznim umom. Otvorila sam orman i panično počela da prevrćem stvari koje su visile na vešalicama. Ispod hrpe košulja, od kojih mnoge nisam nijednom obukla proteklih godinu dana, izvirila je haljina koju sam sebi kupila prošlog decembra i od tada je nijednom nisam obukla. Tamnosive šljokice svetlucale su u polumraku, dok sam je prislanjala uz sebe i pokušavala da se zamislim u kompletnoj “opremi”. Nedostajale su još samo crne salonke i imam sve što mi je potrebno za najluđu noć.

Tog 31.12. sam radila i nisam imala mnogo vremena da mislimo jučerašnjem događaju. Pri povratku s posla, dok sam prolazila kroz centar grada, ona blaga euforija rasla je sa svakim načinjenim korakom. Kao opijena prolazila sam okićenim ulicama, uživajuci u atmosferi koja je bila poprilično uzavrela. Beogradski kafići bili su glavno stecište sjajnog provoda. Ljudi su sedeli i napolju bez obzira na tada već ozbiljno nisku temperaturu. Ništa manje svečano nije bilo ni u restoranima. Kroz izloge su se mogli videti uglađeni konobari kako zatežu besprekorno ispeglane stolnjake, postavljaju svećnjake i salvete, brinući o svakom detalju sa jednakom pažnjom. Zamislila sam sebe u crvenoj dugačkoj haljini kako pod ruku sa čovekom mojih snova ulazim u jedan od ovakvih restorana ali su moju fantaziju ubrzo prekinuli trubači koji su uz glasne zvuke njihovih duvačkih instrumenata prelazili ulicu tik ispred mene. Napolju se smrkavalo, a ja sam požurila dase spremim na vreme. Tačno u devet bila sam ispred zgrade u haljini koja se presijavala, pitajući se, (možda i naglas) šta ja to radim? Milan je došao taksijem, izašao i džentlmenski mi otvorio vrata. Sela sam tik uz njega potpuno omamljena njegovim osmehom i lakoćom sa kojom je pričao, zavodio, smeškao se... Usput smo “pokupili” još jedan par - njegovog najboljeg druga i njegovu devojku. Od njih sam saznala da je prvobitan dogovor bio da Milan ide sam. Mene je, kako im je rekao, čuvao kao iznenađenje. Pogledala sam ga i prećutno prešla preko laži da ne kvarim veče. Taksi nas je dovezao do kafanice, namerno koristim deminutiv, jer tako preslatko mesto davno nisam videla. Kafana, ušuškana među lipovim granama, sa velikim dvorištem, koje je sada osvetljavala svetlost žutih lampiona, nežno okačenih po drveću. Iz unutrašnjosti se čula pesma tamburaškog orkestra koji se zahuktavao za veliko finale. Konobar nas je ispratio do našeg stola, naručili smo aperitiv i već posle prvih taktova poznatih pesama počeli da se opuštamo. Smejala sam se sve glasnije, a Milan, koji je sedeo tik uz mene, u jednom momentu me je uhvatio za ruku i podigao da igramo. Ne sećam se kada je sat otkucao ponoć, u sećanju mi je ostao Milanov nežni poljubac i zagrljaj iz kog me nije puštao do kraja večeri. Veselili smo se, pričali smejali dok unutrašnjost kafane nije obasjala dnevna svetlost. Tada smo, svi zajedno otišli na after u jedan od beogradskih klubova i nastavili slavlje dok nismo “pali s nogu”. U Milanovom društvu sam dočekala sledeće jutro. Proždirali smo pljeskavice sa mnoštvom preliva, dok smo punih usta prepričavali događaje prethodne večeri. Dok sam veselo čavrljala o nekim potpuno nebitnim stvarima, pogled mi se zaustavio na izlogu restorana ispred kojeg smo sedeli. U staklu koje je bilo poput ogledala videla sam dvoje zadovoljnih mladih ljudi. Sasvim dovoljno za početak. Pokrivač mi više nije bio potreban.
Zorica
Moja najbolja Nova godina - anketa
Moja najbolja Nova godina - anketa
Moja najbolja Nova godina - anketa
Moja najbolja Nova godina - anketa
Moja najbolja Nova godina - anketa
Moja najbolja Nova godina - anketa